Naš projekat ima za cilj da pokrene dijalog o odnosu arhitekata i korisnika. Istražujući
načine kako proces dijalektike može biti usklađen sa razumevanjem korisnika naša
težnja usmerena je ka kreiranju prostora koji ne samo da zadovoljava, već i nadmašuje
očekivanja. Ideja Parasite Habitat-a proizlazi iz dubokog razumevanja naših ličnih
potreba, s namerom da koncept prostora podstakne produktivnost i spontanost. Kroz
ovaj pristup, želimo da naglasimo važnost unutrašnje motivacije u oblikovanju prostora.

Nakon istraživanja kontradiktornosti i suprotnosti koje proizlaze iz potreba korisnika,
dijalektika u procesu projektovanja donosi promišljanje i stvaranje novih vrednosti, kako
u odnosu na samog sebe, tako i u odnosu na životni prostor. Kao rezultat, početna tačka
u projektovanju ne treba da bude unapred određena, već se tokom procesa istraživanja i
eksperimentisanja oblikuje krajnji ishod. Ovaj proces podstiče otvorenost prema novim
idejama i nekonvencionalnosti, dajući arhitektama priliku da istraže različite mogućnosti
i pronađu najbolje rešenje za specične izazove.

Međutim, postavlja se pitanje zašto se korisničko razumevanje prostora često
sukobljava sa dijalektikom. Prostor, iako često predstavljen vizuelno, nije ograničen
samo na svoj vidljivi aspekt. Fotograja, kao dominantan medijum, često ne uspeva da
prenese sve dimenzije prostora - kontekst, strukturu, funkcionalnost, itd. Ona, zapravo,
nadomešćuje stvarni prostor, pružajući jednodimenzionalni doživljaj. Ova percepcija se
često pojačava kroz socijalne mreže, koje naglašavaju samo vizuelni aspekt,
postavljajući ih kao spoljni autoritet koji utiče na unutrašnju motivaciju korisnika za
organizaciju prostora.

Druga realnost kojom smo okruženi je standardizacija gradnje, vođena tržišnim
interesima i ekonomskim imperativima, koja oblikuje gradnju tako da korisnici imaju
percepciju kako je takav pristup najbolje što se od stanovanja može dobiti. Međutim,
ova standardizacija ne samo da utiče na zički izgled zgrada, već i na njihovu
funkcionalnost i kvalitet života koje nude.

Ideja Parzita, dakle, ne proizilazi iz težnje da se takav stan nametne korisniku kao novi
trend u uređivanju živtnog prostora. Naprotiv, ovim projektom želimo da inspirišemo
ljude da razmišljaju van ustaljenih normi i aktuelnih trendova, te da im omogućimo
pristup koji je prilagođen svakome pojedinačno, tj. pristup kroz koji će doći do
najfunkcionalnijeg i najkonfornijih prostora za život koji je usklađen i prilagođen
njihovim ličnim potrebama i željama.