Liman karakterišu zelenilo, prolazi, igrališta i javni sadržaji. Mobilijar je projektovan kao trajni deo prostora, dok prohodni blokovi ublažavaju granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Funkcije ostaju čitljive i jasne.

Enterijeri istog perioda razvijali su se drugačije. Tokom vremena, stanovi su se punili nameštajem i predmetima koji nose kolektivno sećanje. Taj momenat nije bez značaja, jer se — bez naročitog razumevanja prostorne logike — stambena estetika učvrstila kao deo identiteta koji se prenosi kroz generacije.

Ovaj stan prekida poznati obrazac. Osmišljen je na osnovu jednostavne geometrijske formule na kojoj počiva prostorna logika Limana. Drugim rečima, nastojali smo da njene principe primenimo na uređenje stana, a vrednosti spoljašnjeg uredjenja prenesemo u unutrašnjost.

Konzolna betonska klupa pojavljuje se kao unutrašnji prevod parkovskog mobilijara. Njena masa i pomičnost uvode osećaj trajanja i oslonca koji više pripada javnom prostoru nego enterijeru. Pozicija klupe otvara omiljene poglede oba stanara sa mesta koje su odabrali, što utiče na snagu ugođaja.

Platforma koja se izdiže u jednom delu dnevne sobe predstavlja simboličnu prepreku koju je potrebno savladati da bi se unutrašnji prostor ustupio spoljašnjem. Kada su harmonika-vrata otvorena, terasa ulazi u svakodnevni život stana, a pogled postaje duže odimenzionalna proširena na za stakla, postojeći deo prostora u koji je moguće ući.

Umesto zatvaranja terase da bismo dobili na unutrašnjem prostoru, dnevni boravak ustupa svoju površinu spoljašnjem. Ovo je momenat koji čini da stan funkcioniše na principu dinamičnog i promenljivog odnosa između spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Otkrivena kasetirana betonska tavanica zadržava čitljivost konstruktivne logike karakteristične za period gradnje, dok metal i armirano staklo u privatnim zonama na sličan način beleže zajednički izazov grada. Staklena cigla između kuhinje i dnevne sobe zadržava trag prethodnog odnosa između prostorija.

Stan je projektovan kao trajna prostorna odluka, ne kao fleksibilna roba. Pokrenuti prostor ovde se ne pojavljuje kroz spektakularnu transformaciju, već kroz promenu odnosa između pogleda, kretanja, granice i boravka. Prostor ostaje stabilan, ali nikada potpuno zatvoren u jedno stanje.