Naš projekat ima za cilj da pokrene dijalog o odnosu arhitekata i korisnika. Istražujući na koje načine proces dijalektike može biti usklađen sa razumevanjem korisnika, naša težnja usmerena je ka kreiranju prostora koji ne samo da zadovoljava, već i nadmašuje očekivanja. Ideja Parasite Habitat-a proizlazi iz dubokog razumevanja naših ličnih potreba, s namerom da koncept prostora podstakne produktivnost i spontanost. Kroz ovaj pristup, želimo da naglasimo važnost unutrašnje motivacije u oblikovanju prostora.
Nakon istraživanja kontradiktornosti i suprotnosti koje proizlaze iz potreba korisnika, dijalektika u procesu projektovanja donosi promišljanje i stvaranje novih vrednosti, kako u odnosu na samog sebe, tako i u odnosu na životni prostor. Kao rezultat, početna tačka u projektovanju ne treba da bude unapred određena, već se tokom procesa istraživanja i eksperimentisanja oblikuje krajnji ishod. Ovaj proces podstiče otvorenost prema novim idejama i nekonvencionalnosti, dajući arhitektama priliku da istraže različite mogućnosti i pronađu najbolje rešenje za specifične izazove.
Međutim, postavlja se pitanje zašto se korisničko razumevanje prostora često sukobljava sa dijalektikom. Prostor, iako često predstavljen vizuelno, nije ograničen samo na svoj vidljivi aspekt. Fotografija, kao dominantan medijum, često ne uspeva da prenese sve dimenzije prostora - kontekst, strukturu, funkcionalnost, itd. Ona, zapravo, nadomešćuje stvarni prostor, pružajući jednodimenzionalni doživljaj. Ova percepcija se često pojačava kroz socijalne mreže, koje naglašavaju samo vizuelni aspekt, postavljajući ih kao spoljni autoritet koji utiče na unutrašnju motivaciju korisnika za organizaciju prostora.
Druga realnost kojom smo okruženi je standardizacija gradnje, vođena tržišnim interesima i ekonomskim imperativima, koja oblikuje gradnju tako da korisnici imaju percepciju kako je takav pristup najbolje što se od stanovanja može dobiti. Međutim, ova standardizacija ne samo da utiče na fizički izgled zgrada, već i na njihovu funkcionalnost i kvalitet života koje nude.
Ideja Parzita, dakle, ne proizilazi iz težnje da se takav stan nametne korisniku kao novi trend u uređivanju živtnog prostora. Naprotiv, ovim projektom želimo da inspirišemo ljude da razmišljaju van ustaljenih normi i aktuelnih trendova, te da im omogućimo pristup koji je prilagođen svakome pojedinačno, tj. pristup kroz koji će doći do najfunkcionalnijeg i najkonfornijeg prostora za život koji je usklađen i prilagođen njihovim ličnim potrebama i željama.
Autori teksta:
Marko Tošović i
Nevena Vujasinović
Comments